Нови Град се први пут у историји спомиње 1217. године под називом Castrum Novum (Нови Град), мада се историчари више слажу да је град основан 1280. године, јер су се тад и појавили први писани документи о Новом Граду (Повеља благајских кнезова Бабоњића из 1280. г., чији оригинал се чува у државном архиву у Будимпешти).
Нови Град је био највећа раскрсница друмског и желјезничког саобраћаја у Поуњу и у бившој Југославији, а сада између Републике Српске, Републике Хрватске и Федерације БиХ. Овдје су се стално укрштали интереси великих сила, па је град био увијек у граничном простору, од настанка 1280. године до данас. Прво је био на граници средњовјековне Босне и Угарске, касније турског и аустроугарског царства, до данашњих граница послије цијепања друге Југославије.
Шире подручје општине било је насељено још у античко доба, о чему свједоче археолошка налазишта у селу Доњи Ракани и долинама ријечица Војскове и Јапре. Град је најприје настао из два подграда — Поднови и Устисана, под Кулским брдом, на којем је стајао тврди каштел акрополског типа кнезова Бабоњића, за надзор ријечног и цестовног саобраћаја долинама Уне и Сане, које се управо састају испод Кулског брда, гдје су први зачеци Новог Града.
У својој дугој историји, старој скоро осам вијекова, Нови Град је више од двадесет пута био до темеља разаран и обнављан, а према сачуваним мапама и цртежима, остали су трагови двадесетак различитих локација града.
Нови Град је 1895. године добио назив Босански Нови, а послије цијепања друге Југославије (СФРЈ), 1992. године, враћа свој први назив – Нови Град.
