Сектори за инвестирање

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

Ресурси у кориштењу:

Тренутно се на подручју општине врши експлоатација гипса, кречњака и доломита путем рудника „Јапра“. Шумско газдинство „Пастирево“  врши експлоатацију дрвета.  Укупна површина под шумама је 18 021 ха, што чини преко 40% укупне површине општине. Посјечена бруто дрвна маса лишћара износи 44 313 м3, а четинара 408 м3. Ораничних  површина  има укупно 17 134 ха (од тога је 11 761 ха засијаних површина, док је  6 372 ха необрађених ораница).

Потенцијално искористиви ресурси:

МРКИ УГАЉ

Резерве мрког угља у подручју Љешљана се процјењују на преко 22 милона тона, а резерве бентонита на преко 6,5 милиона тона. У току су истражни радови ДОО „Привредни препород“ Бања Лука, на потврђивању резерви мрког угља и бентонита.

ГИПС-АНХИДРИТ 

Гипс се углавном користи као додатак производње цемента. Утврђене резерве у руднику гипса Петковац и Дервиши, удаЉености 10 км од града,  износе око  12,7 милиона тона. Потенцијалне резерве износе 15 милиона тона. 

ДОЛОМИТ и КРЕЧЊАК 

Укупно прорачунате резерве доломита на основу истраженог терена у руднику доломита у Блатни износе 54,5 милона тона. Потенцијалне резервеизносе 50 милиона тона.

КВАРЦНИ ПИЈЕСАК 

Доказане резерве кварцног пијеска налазе се на потезу Сводна-Брезичани и износе неколико милиона тона. Осим у стакларској индустрији кварцни пијесак користи се у цементној индустрији, металургији,ливаоницама и сл. Резерве кварца износе  2-3 мил. тона.

БАРИТ и ЖЕЉЕЗНА ТРОСКА 

Резерве барита на овим локацијама су изражене у категоријама: А+Б=100000 т, Ц1=300000 т. Степен истражености износи 25%. На основу истраживања процијењене резерве износе милион тона што заједно са категорисаним резервама чини количину од 1,4 милиона тона. 

УКРАСНИ КАМЕН 

Углавном се ради о карбонским кречњацима са различитим особинама и органолептичким особинама. Украсни камен није детаЉније истраживан, процијењене количине се крећу око 3 милиона тона. 

ШЉУНАК И ПИЈЕСАК У РИЈЕКАМА САНА И УНА 

На основу дугогодишњег праћења утврђен је годишњи прираст шЉунка у кориту Уне и Сане. На основу ових показатеља из корита Уне код Новог Града се може извадити око 115 000 м3 шљунка.

ОЛОВНО ЦИНКОВНА РУДА 

Процјена је да се најперспективнија лежишта налазе у реону Булина глава-Стражбеница-Сухача и Доњи Агићи према Миској глави. Испитивања су показала да се ради о руди са садржајем 4-7% олова и цинка и преко100 грама по тони сребра.

ПИТКА ВОДА

Постоји одређен број изворишта питке воде која би се могла искористити у комерцијалне сврхе. Постоји извориште минералне воде у Љешљанима, које се такође може искористити и за које су урађени одређени инфраструктурни објекти као и сва потребна пројектна документација.

 

 

ПOЉОПРИВРЕДНИ СЕКТОР

Ратарска производња

На подручју наше општине ратарска производња се одвија на око 9.000 ха, а у структури засијаних површина најзаступЉенија култура је кукуруз са површином од око 2.100 ха, затим слиједе јечам и зоб, пшеница, тритикал и  сточно крмно биЉе. Ратарски произвођачи остварују право на подстицаје путем општинских и републичких подстицаја. Вриједност остварених подстицаја за ратарску производњу износи 91.408,11 КМ. 

Повртарска производња

На подручју општине Нови Град поврће је засијано на око 1.500 ха. НајзаступЉеније културе које се узгајају су паприка, пасуЉ, лук, краставац, диње, лубеница и кромпир. Општина Нови Град на основу ,,Правилника о подстицајима у поЉопривредној производњи” одобрава подстицајна средства за производњу поврћа на отвореном. 

Воћарска производња

Представља најпрофитабилнију грану поЉопривредне производње.  Захтјева највећа улагања у нове технологије производње, а нарочито у стандарде квалитета. Процјењене површине интензивних засада јабучастог воћа је око 20 ха ( јабука и крушка). Поред јабучастог воћа заступљена је шљива, љеска и орах. Од бобичастог воћа интересантан је засад ароније који је сертификован. 

Сточарска производња

Мљекарство је најзначајнија грана сточарства на подручју општине јер има највећи удио у приходима поЉопривредних газдинстава. Квалитетна исхрана и добра генетика основни су предуслов за поистизање добрих резултата у овој грани сточарства. Она се развија захваЉујући постојању откупЉивача и подстицајних мјера. Висина премије за кориснике стандардног квалитета износи 0,25КМ/Л, а у 2019. години откупЉено је 4.366.654,00л од 127 коопераната. 

Пчеларство

    

Пчеларство је једна од најперспективнијих грана наше општине, док климатски и географски услови погодују организовању и развоју пчеларства. На подручју општине послује 10 фирми које се баве производњом пчеларске опреме. Већина фирми је извозно оријентисана, а у евиденцији пчелара и пчелињака евидентирано је 62 пчелара и 3.547 кошница. У циЉу промоције ове гране поЉопривреде почетком септембра одржава се манифестација ,, Дани пчеларства, воћарства и нашег села– Нови Град”  на којој пчелари представЉају своје производе. За подршку пчеларској производњи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде исплатило је 10.466,50 КМ.  На основу Правилника о подстицајима у поЉопривредној производњи на подручју општине Нови Град, за развој пчеларства исплаћена су средства у износу од 8.650,55 КМ за 32 корисника.

Задружни сектор 

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге активно је 6 задруга које врше пословне активности у већем или мањем обиму. Задружни савез Републике Српске посебну сарадњу одржава са ПЗ ,,Агро Јапра” из Доњих Агића  која је пословно активна и послује у складу са задружним принципима.

ПЗ ,, АГРОЈАПРА ” и задружни бренд “ИЗВОР”

        

Задруга ПЗ ,,АГРО ЈАПРА“, Доњи Агићи, је основана 2000. године у циљу обнове и модернизације пољопривредне производње, сопствене прераде и пласмана на тржиште, на бази постојећих природних ресурса и локалне незапослене радне снаге, тј. одрживог руралног развоја Подгрмеча. Предузеће запошљава 29 радника. Ова задруга је у посљедњих годину дана спровела веома интензивне активности на пољу унапријеђења властитог маркетинга и брендирања задружних производа. Битно је нагласити како су они окосница пословних активности “Агројапре”, као и основа за рад свих упосленика Задруге и многих коопераната, због чега је одлука о инвестирању у маркетинг имала стратешки значај.

Од почетка производње па до данас, “Агројапра” је увијек користила локално произведене сировине. Свјежа шљива, јабука, пшеница и друге врсте житарица, бундевине и сунцокретове сјеменке поријеклом су у највећем дијелу са ширег подручја Подгрмеча, са фокусом на општину Нови Град. Задружни бренд зове се „Извор“, а обухвата преко десет различитих финалних производа, међу којима доминирају хладно цијеђена уља од сунцокретових и бундевиних сјеменки, домаћа интегрална брашна од пшенице, ражи, хељде и кукуруза, подгрмечка сува шљива, чипс од јабуке, те домаће бундевине сјеменке.

Задруга “Агројапра” у властитој пекари производи хљеб и пецива за купце у Новом Граду, Приједору у Костајници. У саставу задруге су и пољопривредна апотека, бензинска пумпа, продавница мјешовите робе, ресторан и задружни дом са библиотеком и етно-поставком. Задруга има 254 члана, а од 29 запослених у задрузи ради 15 жена.

Више о ПЗ „Агројапра“ и њеним производима на линку

ПЗ „АГРОНОВА“

 

Пољопривредна задруга  Агронова основана је прије двије године од стране шест пољопривредних произвођача са подручја Благај Ријеке и околине, општина Нови Град. За то вријеме, Задруга „Агронова“ je  успјелa организовати респектабилну производњу пасуља са својим кооперантима и другим произвођачима. Поред тога, успоставилa je и откуп воћа и поврћа, прије свега јабуке, јагоде, затим паприке, лука, купуса и других култура. Ради искључиво са локалним произвођачима, при чему је подручје дјеловања Задруге и пласирања задружних производа на тржиште проширено и ван граница општине Нови Град, према Kрупи на Уни, Приједору, Оштрој Луци, Kостајници и Kозарској Дубици. Више о ПЗ “Агронова” на линку

 

Крајишки сир

            

Пројекат  „Развијање капацитета за производњу традиционалног сира на подручју општине Нови Град“ се односи на развијање прерађивачких капацитета за традиционалне млијечне производе и то првенствено сира, специфичног за подручје новског Подгмечја и Поткозарја. Пројекат је реализован у периоду од  фебруара 2017.године до априла 2018.године. Примарна циљна група пројекта биле су жене са села које су већ ангажоване у производњу сира и млијечних производа мањег обима, а пројектом су покренуте 3 мини сиране са дневном производњом сира до 10 кг, те су се створили услови за одрживост и повећање обима производње у будућности.

Пројекат је финансиран средствима Општине Нови Град и средствима Финансијског механизма за интегрисани и одрживи локални развој,  који представља заједничку сарадњу Министарства финансија Републике Српске, Министарства локалне управе и самоуправе Републике Српске, Развојног програма Уједињених нација (УНДП) и Инвестиционо-развојне банке Републике Српске.

Мини сиране су добиле три жене са села, које су  прошле едукативни програм и прошириле понуду новим врстама млијечних производа и сирева. Осим млијека са својих фарми оне откупљују млијеко и од кооперантица из својих насеља. У цијели пројекат је укључено девет жена и осигурано да својим радом обезбједе приходе за себе и своје породице.

Мљекаре нашег пројекта нуде тржишту довољне количине правог домаћег сира, направљеног по рецептима наших предака. Млади крајишки сир, без много соли је идеалан за дјецу и младе у периоду најинтензивнијег раста. За љубитеље богате ароме зачина припремили смо Крајишки сир са мирођијама. 

У оквиру пројекта настала је страница  www.krajiskisir.com , а производе из ових мини сирана можете погледати и на  facebook страници Крајишки сир.