ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

На крајњем сјеверозападном дијелу Републике Српске, у граничном дијелу са Р. Хрватском, на ријекама Уни и Сани смјештен је Нови Град, један од најстаријих и најсликовитијих крајишких градова. Овај град, о коме су се први писани документи појавили давне 1280. год., дуги низ година је био додирна тачка западног и источног свијета. Три пута се селио са једне обале Уне на другу.

Сматра се да му име долази од утврде Castrum Novum (Ново утврђење, Нови каштел, Нова кула) на Кулском брду (данашњи назив по утврђењу), која настаје на мјесту античко- римске стражарнице. Утврда је уједно и темељ за каснији настанак града. О Новом Граду су написане бројне пјесме већином инспирисане природном љепотом ријеке Уне. Нови Град је надалеко био познат по градској вијећници из 1892., која је уврштена у листу националних споменика Босне и Херзеговине, и Старој градској библиотеци из 1895. године. 

Од прадавних времена природа је богато даривала овај крај сваком љепотом: жубором бистрих вода, миром зеленин гајева, плодношћу цвијетних ролја, питомошћу валовитих брегова Подгрмеца и Поткозарја. Новоградска села представљају спој оаза зеленила, мира и еколошки чисте и здраве средине, и старих сеоских имања, старинских кућа брвнара и сеперуша, млинова воденичара, старинских ткалачких станова, изворне народне ношње и обичаја, старих музичких инструмената и гастрономије, те тако представљају прави рај за љубитеље природе и села.

У Новом Граду су рођене многе познате личности које су обогатиле и обиљежиле умјетност и историју наших простора. То су: етнолог Милан Карановић, сликари Стојан Ћелић и Лазар Дрљача, писац Младен Ољача и др. 

Инфраструктура 

 

Путеви:

Окосницу путне мреже представЉају магистрални путеви, и то М14 (дионица Козарска Дубица-Костајница-Нови Град-Бихаћ) и М4 (дионица Нови Град-Приједор-Бања Лука). Општина Нови Град је удаЉена 167 км од будућег транснационалног аутопута Коридор ВЦ који је, као дио Пан-Европског коридора повезан са ТЕН мрежом, препознат као главни регионални транспортни пројекат који иде од Будимпеште, преко Осијека и Сарајева до луке Плоче. 

Поред магистралних путева М14 и М4, кроз општину Нови Град пролазе и регионални путеви Р404 у дужини од 26 км и Р475-а у дужини од 19 км.  Укупна дужина свих путева на подручју Општине износи 536,62 км, од чега су 258,42 км локални путеви И и ИИ разреда, а 156,20 км  чине локални путеви ИИИ разреда. 

Дужина магистралних, регионалних путева и путева од посебног значаја износи 122 км.

Локални путеви допуњавају мрежу магистралних и регионалних путева и својом досегЉивошћу и покривеношћу простора имају изузетан значај задовољења саобраћајних потреба становништва.

Гранични прелази у друмском саобраћају:

У Новом Граду се налази гранични прелаз за путнички саобраћај Нови Град (БиХ) – Двор (ХР).

Најближи гранични прелази И категорије у друмском саобраћају су Градишка (87 км) и Изачић (80 км) и преко њих се одобрава промет лица, свих врста превозних средстава и свих врста роба.

Жељезница:

Укупна дужина жеЉезничке мреже износи 57 км. У општини Нови Град се налази и гранични прелаз  у жељезничком саобраћају: Добрљин (ДобрЉин-Волиња),  који спада у категорију међународног граничног прелаза за жељезнички саобраћај и удаљен је од центра града 15 км. Општина има директан приступ на жељезнички чвор са правцима према:  Загребу (ХР) и Љубљани (СЛО), Бањалуци и Сарајеву, Бихаћу и Сплиту.

Луке и аеродроми:

Најближи међународни аеродроми се налазе у Бањој Луци (удаљеност: 87 км), Загребу (удаЉеност: 106 км), Тузли (удаљеност: 238 км), Сплиту (удаљеност: 280 км), Сарајеву (удаљеност: 320 км) и Београду (удаљеност: 380 км).

Нови Град је такође мрежом друмских и жељезничких саобраћајница веома добро повезан са осталим дијелом Босне и Херцеговине, као и са Централном Далмацијом и лукама на Јадранском мору. Најближе ријечне луке су Шамац (216 км) и Брчко (260 км), а морске луке Ријека (220 км) и Сплит (280 км).

Енергија:

Електродистрибутивна мрежа на подручју општине износи 1 563,6 км (на високом напону 428 км, а на ниском напону 1 135,6 км), а на коју је прикЉучено укупно 14 432 потрошача, од чега 13 294 домаћинстава. Сталним ангажовањем на изградњи нових трафостаница и њиховим интерполисањем у електроенергетске објекте на мрежи, квалитет испоручења енергијом је у константном порасту, те се тренутна ситуација може оцјенити као задовоЉавајућа.

Телекомуникације:

На подручју општине Нови Град постоји изграђена приступна телекомуникациона мрежа. Сервиси који се могу користити су телефонија, интернет, кабловска телевизија, мобилна телефонија. На овом подручју  подручју функционишу три мобилна оператера а то су М:тел, БХ Телеком и ХТ Еронет.

Комунална инфраструктура:

Водоснабдијевање и одводња отпадних вода:

Услуге снабдијевања водом и одвођења отпадних вода врши КП „Водовод и канализација“ а.д. Нови Град. Укупан број свих прикЉучака на јавној водоводној мрежи је 5 572, од којих је 5 350 на централном водоводном систему, а 222 на локалним водоводним системима. У склопу централног водоводног система изграђено је 175 674 м дистрибутивног цјевовода и 10 825 м потисног цјевовода. Грађани прикЉучени на централни водоводни систем се снабдијевају са преко 3 800 конекција на цијев и око 30 000 м прикЉучног цјевовода, изграђеног од поцинчаних и полиетиленских цијеви. Притисак воде у дистрибутивној мрежи креће се од 2-6,3 бара. Грађани Новог Града користе хемијски и бактериолошки исправну воду за пиће, чији се квалитет редовно контролише од стране Института за заштиту здравЉа  РС. 

Укупна дужина канализационе мреже је 23 036 м и обухвата 70% градског подручја и већи дио насеЉа Сводна. Укупан број свих прикЉучака на јавној канализационој мрежи је 3159.

Прикупљање, одвоз, обрада и депоновање отпада: 

Услуге прикупљања, одвоза, обраде и депоновања комуналног чврстог отпада на подручју Општине Нови Град врши КП ,,Комус“ а.д.  Нови Град. Одвоз комуналног отпада врши се у градском подручју, приградским насеЉима и сеоским подручјима која се налазе уз главне правце магистралних путева и дуж регионалног пута Р 404. 

Депоновања комуналног отпада врши се у дијелу насеља Шућа. Депонија је у експлоатацији од 1960. године, лоцирана је 3 км од града узводно уз ријеку Сану и њена укупна површина износи 22.700 м².