Душанка Шурлан из Новог Града ових је дана почела припрему пекмеза од шипка са своје плантаже гдје је уз помоћ породице, пријатеља и комшија завршила бербу. Наша Новљанка, свима позната као Душка, истиче да је у теглицама пекмеза уз квалитетну сировину и љубав према послу који је одабрала. Почела је 2015. на имању у Петковцу гдје је рођена, а сада је на плантажи површине четири дунума 600 садница.
“Ја ништа не бих могла сама, без подршке своје породице и пријатеља зато производ носи назив “Наше теглице”, каже она.
Душка нам је рекла да ће дио овогодишњег рода шипка осушити и рекламно подијелити купцима пекмеза. Она је прве године сав пекмез који је припремила подијелила пријатељима који су јој помогли а сада каже да је нема довољно за све наруџбе.
“С обзиром на то да се шипак узгаја у органској производњи и да се пекмез припрема на традиционални начин, купци су заинтересовани. Купци воле домаћи производ и воле знати о цијелом процесу производње и плодова и мармеладе. Ја ћу откупити и прерадити сав шипак из природе по цијени двије марке за килограм“, рекла нам је она.
Испричала је да је у почетку припрему пекмеза обављала у шепама а сада има пасирку коју је купила након што је награђена њена пословна идеја “Наше теглице” којом је представила узгој и прераду шипка била је најбоља у акцелератор пилот-програму Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа.
„Капацитет пасирке је 100 кг али прије тога ја кувам плодове у шепри па зато у једној тури иде око 15 кг шипка“, објаснила је она. Сав процес припреме мармеладе , прво кување плодова, два пасирања и затим кување мармеладе траје око 10 часова.
Након подизања засада, Шурланова је стално учила о технологији узгоја а посебно вријеме било је потребно одвојити за резидбу.
“Двије године ми је требало да савладам технологију резидбе шипка. Платила сам стручњака Игора Петровића из Младеновца и научила. Сад услужно и ја радим резидбу“, наводи она.
Осим што учи, она и улаже у свој бизнис па тако уз посао на плантажи, сезонски бере воће и обавља друге послове. До сада је успјела реновирати простор за рад у родној кући у Петковцу а брат је помогао приликом уређења простора за сушару.
“Ове године све што зарадим уложићу да ријешим воду. Осим воде потребан ми је још и казан али ове године план је вода и надам се да ћу успјети”, каже она.
Душкa истиче да цијело вријеме има подршку своје породице и очекује да ће овај породични бизнис бити настављен. Њена кћерка Зорана студира агрономију и хортикултуру у Љубљани, трећа је година, припрема дипломски рад о теми узгоја и прераде шипка.
“Ове године смо први пут пробали циједити уље из сјеменки шипка и она је узорак однијела на факултет на анализу . За сада стоје планови да ће се она након факултета вратити и наставити све ово уз увођење новина”, каже Шурланова.
Након пет година, она каже да не одустаје и не планира напустити Нови Град иако има прилику за то.
“Ја једноставно обожавам свој Нови Град. Кад кажем то и да сам задовољна, говорим искључиво у своје име, не ни у име своје породице, већ своје име. Увијек кажем , мени довољно. Ја не очекујем много и задовољна сам оним што имам”, поручила је Шурланова.
Посебно је поносна што су јој цијело вријеме подршка супруг, три кћерке, мајке, свекрва , цијела породица, комшије и пријатељи.
Извор: http://radionovigrad.com/
